Dok nisam srela tebe, Posle tebe -Džodžo Mojes

Opis knjige:

    Dok nisam srela tebe - Ovaj roman je više od ljubavne priče – ovo je pripovest o hrabrosti, stvarnim ljudskim sudbinama i donošenju teških odluka – ovo je uputstvo kako da preživite život. Lu Klark zna mogo toga. Zna koliko koraka ima od njenog stana do autobuske stanice. Zna da voli ono čime se bavi, a da možda ipak ne voli svog dečka Patrika. Ono što Lu ne zna je da će uskoro izgubiti posao, kao i umirujuću spoznaju, njoj neophodnu, da zna šta budućnost donosi. Vil Trejnor zna da mu je saobraćajna nesreća na motociklu oduzela želju za životom. Zna da sve od tada deluje beznačajno i tmurno – i zna kako će to okončati. Ono što Vil ne zna je da će u njegov život uz vatromet boja uleteti Lu. Ali ni jedno ni drugo ne znaju da više nikada ništa neće biti isto. Dok se nisu sreli, život još uvek nije počeo..

    Posle tebe - Gde jedna priča završi, druga počinje... Kako čovek nastavi dalje kada izgubi voljenu osobu? Kako može da pohvata deliće svog života, okrene novi list? Za Luizu Klark, novi početak veoma je težak. Nakon Vilove smrti, oseća se izgubljeno i prazno. Prošlo je već mnogo vremena, a Lu i dalje nije ona stara: šest meseci sa Vilom, u kojeg je bila ludo zaljubljena, u potpunosti su je promenili. Kada joj se jedne večeri na pragu pojavi potpuni stranac, Lu mora brzo da odluči. Ako zatvori vrata, njen život ostaće takav kakav jeste: jednostavan, običan, pomiren sa sudbinom. Ali ako ih otvori, rizikuje sve. Ipak, obećala je i Vilu i sebi da će živeti, i ako želi da održi to obećanje, mora da pusti u život nešto novo. Hoće li Lu ikada više moći da voli?

Izdavač: Vulkan izdavaštvo

Ocena: 5, 4

Utisak: Ovo nije prva knjiga od Džodžo Mojes koja je stigla u moje ruke. Takođe, kada sam kupila „Dok nisam srela tebe“ nije bilo filma u najavi. Jednostavno privukla me je sama autorka koja me je oduševili sa svojom knjigom „Poslednje ljubavno pismo“, pa sam morala da imam i ovu.

    Tako da nisam imala neka velika očekivanja vezana za nju, sem lepog pripovedanja i romantične ljubavne priče. Priznajem očekivala sam ljubić sa sve ,živeli su srećno do kraja života. I ova knjiga je bila sve sem patetične ljubavne priče koja teče i završava se očekivano.

   

     Dok nisam srela tebe - je jedna od onih knjiga koje čitate u dahu, držite šoljicu kafe u jednoj ruci, dok na drugoj grickate nokte, i molite se da se knjiga ne preklopi, pa žurno okrećete sledeću stranicu.

     Luiza Klark je samo obična devojka kojoj poslovi izmiču iz ruke, i upravo iz tog razloga završava kod Vila. Polako menjaju život jedno drugom. Ne, odmah da vam kažem ovo nije ljigava ljubavna priča o čoveku u kolicima i ženi koja pokušava da ga pokrene. Dok nisam srela tebe je sudbina dvoje ljudi, svako ima svoje rane, svako nosi deo svog tereta.

     Ali ono što po meni preovladava u ovoj knjizi je nada, želja da oboje promene ono drugo. Da međusobno spasu jedno drugo iz života, koji nisu ni tražili ni želeli. Neću puno pisati o radnji knjige, jer verujem da utisak nije isti ako se unapred već zna kako priča ide. Ono što još mogu da kažem o ovoj knjizi je da je na mene ostavila veliki utisak, da sam zadnju stranu završila sa jednim velikim uzdahom, da su sitnice koje likovi čine jedno za drugo ostavljale ukus tuge i sreće istovremeno. I na kraju sve što bih dodala bi bilo suvišno, i ni približno dovoljno da opiše utisak koji ova knjiga ostavlja na osobu. Nakon čitanja pamtićete je još dugo. O da, i spremite veliku količinu maramica!

Ako ne želite da znate šta se dogodilo u prvoj preskočite ostatak teksta!

    Posle tebe – U posle tebe više ništa nije isto kao u prvoj knjizi. Situacija je promenjena životi su promenjeni, i ona lepršava i šarena Lu se pretvorila u osobu sa dosadnim stvarima i dosadnim poslom. Vila više nema, a nakon njegove odluke da završi svoj život, na neki način se završava i život Lu.

     Ona kao da stoji u mestu ne znajući šta sledeće treba da učini. Bol je jak, zaborav nije ni blizu, a sve stvari koje joj je Vil nametnuo u pismu već su odrđene. Ona radi dosadan posao, nosi bezličnu odeću, i živi u stanu koji joj ne pripada, koji je kupila Vilovim novcem, ali ne oseća da je njen. Ova knjiga prikazuje najbolje koliko bola ostaje nakon gubitka voljene osobe, i svih onih pitanja koja more ljude u sličnim situacijama „Da li smo mogli da učinimo još nešto?“

     Verujem da je autorki to i bio cilj, jer pitanje ostaje Šta posle tebe?  Druga knjiga je po meni tužnija od prve knjige, a opet nekako mi je nedostajalo da Lu bude Lu. Možda da bude malo hrabrij,a malo luđa, malo više ona. Ovako upoznajemo novu Lu tužnu i depresivnu, koja pokušava da preživi. E sad ono što mi se ne sviđa u ovoj celoj priči, je lik Vilove ćerke. Nekako mi je drago što je autorka imala za ideju da ostane nešto i nakon Vila , jedno parče njega za sve one kojima nedosataje, i da je po ponašanju bila više nalik ocu, da su postojale neke velike avanture u koje uvlači i budi staru Lu, to bi bilo sjajno. Ovako mi je samo smetala i kvarila celu knjigu. To je razlog što ova knjiga ima manju ocenu od prve. Drago mi je da postoji nastavak prve. Odličnan je način na koji je prikazana grupa ljudi, koji se kroz terapije bore sa gubitkom voljnih osoba. Jedino mi je kraj ostao nedorečen. Pa bih možeda želela da izađe još jedan deo. Čisto da me uveri da će i Luiza Klark da dobije svoj srećan kraj, nakon svega mislim da ga zaslužuje. :)