Gijom Muso - U jednom trenu

Gijom Muso - U jednom trenu

„Bitno je to da nismo u stanju da predviđamo. Svako od nas ponekad je naišao na radost koju ništa nije nagoveštavalo. To nam ostavlja takav osećaj nostalgije da žalimo za danima tuge, ukoliko nam tuga to dopusti. – Antoan de Sent Egziperi“

Opis knjige:

„- U životu ne smeš verovati nikome živom, shvataš li, Arture?

Zurim u njega sav užasnut

- Nikome živom – ponavlja on, a u glasu mu se oseća mešavina tuge i gneva na samog sebe. – Čak ni sopstvenom ocu!- ponovo mi napominje.“

Izdavač: Vulkan izdavaštvo

„Nikad ti nisam rekla da te volim Arture. A i da je tako, ne vidim da naša priča ima smisla. Voleti tebe znači samo patiti. To je gore nego biti žena zatvorenika – njemu bih bar mogla da odem u posetu. Gore je nego biti žena vojnika – za njih se bar zna kad dolaze na odsustvo!“

Ocena: 5

„- Znaš, u poslednje vreme mnogo sam razmišljao o tome i verujem da nazirem nekakav odgovor. Ti nas nisi voleo zato što ljubav čini čoveka ranjivim. To je činjenica: ako imaš dete, strepiš da ga ne izgubiš. čim imaš dete, uzdrman si iz temelja. Rrazoružan si i osetljiv. Ako neko želi da ti naškodi, ne mora da napadne tebe lično.

Magla se razilazila. Prvi zraci sunca pojaviše se iza grobnice

- A ti si – nastavih svoju besedu – Uvek odbijao da budeš slab. Hteo si da budeš neranjiv, slobodan, prepušen sebi. Bilo je pomalo od svega toga, zar ne? Nisi nas voleo da ne bi pokazao svoju slabost. Nisi nas voleo zato što si štitio sebe.“

Utisak:

    Znam da neki od vas ne vole tužne knjige, ali čak i takve knjige ponekad imaju mnogo više toga da poruče od onih lepršavih i srećnih.

   Gijom Muso je jedinstven pisac i njegove priče krasi diza fantazije, ljubavi i neke njegove verzije realnosti. Nigde, kod drugih autora, nećete da pronađete ni približan način pisanja kao kod njega.

    Ova knjiga je opet ispala nepredvidljiva, i to je još jedna stvar koja njegove priče čini posebnim. Celo vreme sam nagađala kraj, imala sam različite ideje i opet kad sam došla do zadnje stranice prostorečeno, ostala sam šokirana. Mislim da bi najbolji opis bio „Šta se sad dogodilo? Ništa mi nije jasno.“

    Jednom recju bila sam očarana kako je izveo taj obrt i ucčinio kraj savrsenim, boljim nego što sam ja mogla i da zamislim. Knjiga je napisana lagano, brzo se čita, a centar radnje je Sveteionik 24 vetra, i Artura koji kreće na najteže putovanje u svom mladom životu. On je uspešan, i ima pristojan život, sve dok jedna soba ne ukrade sve ono što je njegovo, i natera ga da bude zarobljenik.

     On proživljava samo jedan dan u godini, za svaku sledeću godinu, bori se sa ljubavlju koju oseća, sa prokletstvom koje nosi, i sa najgorim neprijateljom svakog čoveka - vremenom. Tu je i zlokobna prernja, da kad se završe 24 dana, od svega što je za to vreme sagradio i stvorio  neće ostati ništa.

    Baš u tom trenutku kada je čitalac zadubljen i brine za Arturovu sudbinu, Gijom Muso nas preseče i upita, može li to stvarno tako? A onda priča počinje drugi put i daje odgovore na sva pitanja koja su vas mučila na samom početku.

   Razočaraću sve one koji vole samo srećne krajeve, jer ne mogu da kažem da on kao takav postoji. Po meni cela knjiga vuče neki nežni prizvuk tuge, i taj osećaj kako je čovek bespomoćan kad ga sudbina zgrabi. Ono što mogu da tvrdim da knjiga vredi, i da je sjajna!

    Da li će Artur uspeti da pobedi vreme, ili će vreme da uništi Artura, moraćete da saznate sami. Zato knjigu u ruke i uživajte u ovoj dirljivoj, emotivnoj, a opet realnoj priči.