Meša Selimović - Ostrvo

Opis knjige:

    Kako živim? Dobro. Zadovoljan sam što sam proživio vijek a nisam nikome naškodio. Ono što je meni štete naneseno, davno sam zaboravio, gubitak je lakše podnijeti nego kajanje.
Sudbina me je postavila na ovu stazu, za drugu ne znam, i koračaću po njoj dok u meni ima snage. Ovdje sam ugledao nebeski beskraj i pučinu na kojoj mi se oko odmara, i ovo ne bih zamijenio ni za jedan kraj na svijetu. Ljepših možda ima, dražih nigdje. Ovaj kraj, to sam ja, to je moj život i moja ljubav.“

    Srpska književna scena može se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih čije stvaralaštvo dotiče čitaoca kao Selimovićevo – toplina i neposrednost njegovih junaka i čistota osećanja koja izviru sa stranica ovih dela, ispričanih takvom jednostavnošću kakvu samo vrhunski majstor može da postigne, diraju pravo u dušu i zauvek tu ostaju. „Derviš i smrt“, „Tvrđava“ i „Ostrvo“ pravi su biseri ovog velikana.

Izdavač: Vulkan izdavaštvo

 

Ocena: 5

„Ali im to ne kažem, ljudi ne vole kad im se govori istina. I žalim ih što se opterećuju nevoljama bez kojih bi i mogli da budu. Dosta nam je nevolja bez kojih se ne može. “

„Nije žurio, jer više nije bio ni za kakvu žurbu, a možda mu je i životno iskustvo govorilo da nema kuda da žuri, išao brzo ili sporo, stići ćeš prerano“

Utisak:

    Da li su uopšte potrebne reči koje bi opisale ono što stvara Meša? Verovatno ne, ali pošto je ovo ipak recenzija iskoristiću koju rečenicu. Ono što po meni ovo delo čini drugačijim od onog što obično čitam je ta snažna doza realnosti koja se oslikava na svakoj stranici ove knjige.

   Jednom sam u šali rekla da ovu knjigu treba pokloniti svakoj devojci koja namerava da se uda, zato što oslikava brak onakav kakav je zaista bez ulepšavanja, bez iluzija i bez nekih posebnih obećanja o večnoj sreći koja se završava sa „Živeli su srećno do kraja života.“

   Knjiga je napisana na poseban način, opisivajući život jednog bračnog para, koji su se iz grada preselili na ostrvo verujući da će tamo da se bolje povežu sa ljudima. Međutim i na ostrvu svako vodi svoj život, njihova deca nemaju vremena za njih, te opet su njih dvoje osuđeni jedno na drugo. Njihovo siromaštvo, njihova usamljenost, i tuga zbog života koji vode, prisutna je u celoj knjizi, kao i samo razmišljnje o smrti i prolaznosti života.

    Ova knjiga je jednom rečju fenomenalna, savršena i nešto što svako treba da pročita. Ako vas ništa od naspisanog do sad nije zainteresovalo da je kupite, posmatrajte je kao skup genijelanih citata i mudrih rečenica, koje će vas dirnuti i naterati da razmislite o svom životu, i zato knjigu u ruke. I javite utiske! :)