Tahere Mafi - Smrskaj me, Razmrsi me, Razgori me

Izdavač: Urban Reads

„Svet je ravan.

Znam jer su me gurnuli sa njegovog ruba za koji se držim evo već sedamnaest godina. Pokušavam da se uzverem nazad već sedamnaest godina ali je gotovo nemoguće savladati sile teže kad niko neće da ti pruži ruku. Kada niko ne zme da riskira i da te dotakne.“

„Život sam provela presavijena među stranicama knjiga. U nedostatku ljudskih odnosa, razvila sam spone s likovima na papiru. Proživela sam ljubav i gubitak kroz pričeprotkane prošlošću, doživela sam mladalačke godine povezujući se sa njima. Svet mi je mreža isprepletanih reči, što povezuju ud sa udom, kost sa žilamaspaja misli i slike. Ja sam biće sastavljeno od slova, lik stvoren rečenicama,izmišljeni proizvod mašte. „

Ocena: 5,5,5 

Utisak:

  Uf odakle da počnem? Prvo korice ovih knjiga su nešto najlepše što sam u skorije vreme videla. A ja volim lepe korice, prosto ne mogu da im odolim. No, pre nego što sam se zaljubila u njih, pročitala sam odlomak na fb stranici Urban Reads i mnogo mi se dopalo. Pored sjajnih korica, knjiga ima precrtane rečenice koje do sad nigde nisam videla. Znala sam da moram da ih pročitam, i najzad sam ih kupila.

        Način na koji su knjige napisane je odičan, mada ja nisam imala utisak da je u pitanju devojka od 17 godina, nekako me autorka nije ubedila u njen uzrast, a isto važi i za ostale likove. Ono što mi se nije dopalo je velika količina „aha“ i „molim“, dve reči koje sam pročitala najmanje stotinu puta kroz tri knjige. Ali, sve ostalo mi se baš, baš svidelo. Radnja je brza, menja se iz strane u stranu, i nekako je teško pogoditi šta sledi. Likovi su upečatljivi, i različiti.

     Mislim da bih volela da pročitam još nastavaka ove priče, pa se nadam da će autorka da odluči da napiše još neki deo, jer mi je sam kraj ostao nedovršen, i svakako se nadam da će da izdaju i prevod dve novela, ako ne obe bar prve Destroy me, čisto da bih videla priču iz Vornerovog ugla. Fracture me je priča iz Adamovog ugla, tako da bi tek posle čitanja ove dve novele priča bila potpuna.

 

„Strašno sam se trudila da popravim uništeno. Trudila se svakoga dana da postanem ono što su želeli. Trudila se sve vreme da budem bolja ali nikada zapravo nisam znala kako.“

Smrskaj me – je po meni samo uvod, neka blaga priprema za ono što tek sledi. Upoznajemo Džulijet koja nikada nije osetila dodir drugog ljudskog bića, koja je pomalo istraumirana celim svojim životom. Veći deo svoje mladosti je provela u raznim psihijatrijskim ustanovama pokušavajući da preživi još jedan dan i da istrpi sve eksperimente. Džulijetin dodir ubija. Ona je usamljena, malo otupela za svet oko sebe, i preterano cmizrava u ovom delu trilogije.

     Zatim na scenu stupa Adam - koji bi trebao da bude glavni muški lik ove knjige. Međutim meni se nije dopao ima nešto što me je strašno iritiralo u njegovom liku. On je dobrica, on je divan, i do ušiju zaljubljen u Džulijet i sav je pažljiv i voljan da je spase. E sad, ono što je Thahere uradila je malo pokvareno prema nama devojkama, uvela je još jedan muški lik zapovednika Ogranka 45, zgodnog zlatnog dečka po imenu Vorner. On je hladan, obazriv, oštar i neustaršiv. I da reklo bi se da je glavni zlikovac u ovom delu, ali nekako je njegov lik neodoljiv. Od samog njegovog pojavljivanja zamislila sam priču „Lepotica i Zver“ i očekivala sam srećan kraj za njega sve do poslednje stranice.

 

„Želim da imam poverenja, ali od straha mi se ljušti koža s kostiju.“

„Više nije ništa moje. Ne može da bude.

I leptirići pomru.

Ovo.

Ne mogu ja ovo.“

Razmrsi me – je već malo drugačija, mada se lik Džulijet malo menja, postaje malo hrabrija i malo više svesna sebe, ali je i dalje nekako na iglama. Pobegla je iz zatočeništva, nalazi se na novoj teritoriji okružena ljudima koji su slični njoj. Njena veza sa Adamom se nastavlja, trude se da budu srećni i da se nadaju boljoj budućnosti.

     Međutim, u Uporište Omega se svi pripremaju za rat, a novi zarobljenik kog treba da ispituje je Vorner, i eto tu se opet negde rađa moja nada da će da postane zanimljivo. Džulijetine moći rastu, Vornerov otac želi da uništi pobunjenike, a stanovnici Uporišta Omega i dalje nisu baš najvoljniji da prihvate devojku koja ubija  dodirom, ili ona ipak nije spremna da prihvati sebe. Ono što je upečatljivo u ovom delu je Džulijetina borba između dve različite osobe, one nje koja se plaši da će da učini nešto pogrešno, i one nje koja hoće da se oslobodi. 

„Ako sakriješ srce, nikada neće moći da ti ga oduzme.“

      Razgori me- je upravo kao i što sam naslov  obećava – Buktinja! ;) Na početku trećeg dela počela sam da dovodim u pitanje celu prvu knjigu, a priča je najzad dobila onaj pravi tok. I najzad sam dočekala da Džulijet prestane da plače i da postane pravi superheroj. Njen lik mi je postao potpun tek u ovoj knjizi, jer se tek ovde vidi kolika je njena moć, i koliko je ona zapravo snažna i izdržljiva. Priznajem da je ovo moj omiljeni deo.

     Ono što vam neću reći je šta se izdešavalo sa momcima, jer ne želim da vam otkrijem da li su se moje želje ostvarile, ili sam ipak ostala uskraćena za bajku. U svakom slučaju ovo je najbolji deo od sva tri zato što ima više akcije, zato što sli likovi najzad pokazali svoja prava lica, i zato što je pravo iznenađenje.

         Toliko od mene, knjigu u ruke i uživajte u čitanju! I naravno, javite utiske. :)