Ajona Grej – Pisma onima kojih nema

„Osećanja, pomislila je gledajući u oštre obrise jutra. Sva su ona napakovana u nama, kao u nekom frižideru koji im godinama čuva svežinu.“

Opis knjige:

  

„Ovde sam, izdrži...Doveka još nije isteklo.“

Izdavač: Laguna

 „Nije li to na kraju ono najvažnije? Znati da si voljen?“

Ocena: 5

Utisak:

     Nakon nekoliko dana čitanja, najzad sam privela kraju ovu knjigu. I to ne zato što je bila dosadna, ili zato što se sporo čita, već zato što sam po prvi put odugovlačila priču jer nisam želela da se završi, a opet čeznula sam da saznam kraj.

    Za početak ovo je najlepša ljubavna ratna drama koju sam ikada pročitala, toliko je ispunjena tugom i emocijama da nije bilo moguće zanemariti ih od prve pa do poslednje strane. Priča se vrti oko dva para, Dena i Stele  za vreme rata 1942. i Vila i Džes koji sasvim slučajno saznaju za priču o Denu i Steli nekih sedamdeset godina kasnije. Radnje dva različita vremena se uporno preklapaju i vode čitaoca iz jedne priče u drugu, kako bi mu stvorile uvid u živote glavnih junaka. Ono što vremenom postaje očigledno je da su njihovi životi slični, pomalo ispunjeni tragedijom bez obzira što ih deli toliki vremenski period. A i više je nego očigledno da svi junaci samo žele da ugrabe mali kutak sreće i obezbede za sebe neku lepšu budućnost. Sam kraj možete samo da nagađate  (jer vam ja neću otkriti), jer kako radnja sve dalje teče, tako postaje i teže da se zaključi kuda tačno vodi.

    Rat, preljuba, izdaja, ravnodušnost, nemaština i ljubav o kakvoj se mašta čitavog života - sve to je smešteno na stranama ove priče. A sve ovo zasebno, i sastavljeno, čini jednu fenomenalnu priču. Ozbiljno ovu knjigu vredi pročitati, verujte teško da će iko uspeti da ostane ravnodušan prema svim tim događajima. Knjiga je možda malo obimnija, ali ni na trenutak vam neće biti dosadna, opisa ima taman onoliko koliko je potrebno da vam na pravi način dočaraju priču. Već rekoh da je teško odvojiti se od nje kad počnete da je čitate, sa druge strane poželećete da ima koju stranu više.

     Za kraj moram da kažem da nisam upoznata da li autorka ima još koju knjigu (kod nas je samo ova izdata), ali ako ima ja ostajem njen verni obožavalac šta god da u budućnosti napiše, i jedva čekam njenu sledeću knjigu. Zato knjigu u ruke, i uživajte u ovim lepim, mada pomalo hladnim prolećnim danima.