Dž. L. Armentraut - Na ivici sećanja

 Dž. L. Armentraut - Na ivici sećanja

 

„I odjednom nije više bilo važno što svi misle da ne znam ko sam, jer s njim – znala sam ko želim da budem, a samo to je bilo važno.“

Izdavač: Laguna

Ocena: 5

Opis knjige:

Utisak:

„Samanta je stranac u vlastitom životu“. Tako počinje opis ove knjige, a isto tako ide i ova knjiga. Samanta se budi izgubljena na putu u krvavoj odeći, ne zna gde se nalazi, ne zna zašto je tu i ne zna kako se zove. Ceo njen um je prazan, sve njene uspomene su nestale, a njen život polako počinje da se svodi na ono što joj drugi pričaju. Ubrzo Samanta počinje da otkriva deo po deo sebe, počinje da prikuplja svoje uspomene kroz tuđe priče, ali pitanje u njenoj glavi uvek ostaje isto: Može li da veruje u to što čuje?

Ovo je savršena priča o otkrivanju sebe, priča o drugoj šansi u životu. Priču pripoveda Samanta tako da čitalac ima osećaj kao da je zarobljen u njenom umu, kao da može da joj čita misli, kao da jedini ima uvid u ono ko je ona zaista sada, i kako se to uklapa sa njenom prošlošću. Ova priča je krajnje opčinjavajuća, a sve se svodi na jedno sećanje, sećanje na noć kada je Samanta sa svojom drugaricom nestala, a nakon par dana vratila se bez nje.

Moram da priznam da sam baš uzivala u ovoj priči, a opet sam imala utisak da su likovi previše zreli za svoje godine, kao da je autorka namerno naterala svoje likove da prebrzo odrastu. Sve u ovoj knjigi mi se sviđa počevšu od divnih korica, preko odlično napisanih rečenica, pa do same radnje. A kraj je ono što me je najviše oduševilo, ispao je potpuno drugačiji, što priznajem nisam očekivala. Mislim da je, sve što bih dodala, bilo suvišno, a ovu knjigu vredi pročitati, zato knjigu u ruke i javite utiske!