Elizabet Maksvel - Srećan kraj

Srecan kraj  -Elizabet Maksvel

Opis knjige:

    Kada bi se muškarac iz vaše mašte jednog dana stvorio pred vama, šta biste učinili?

    Sejdi Fuler ima sasvim običan život. Ona je razvedena majka jedanaestogodišnje devojčice, sa previše obaveza i premalo romantike u svojoj svakodnevici, okružena susedima kojima je glavna zabava zavirivanje u tuđe dvorište. Ali Sejdi se ipak razlikuje od ostalih majki iz predgrađa: kada padne veče i oslobodi je svih dnevnih  briga, ona postaje K. T. Brigs, poznata autorka erotskih romana, i prepušta se svetu prelepih likova iz mašte.

   Jednog dana Sejdi u obližnjem supermarketu sreće zgodnog muškarca koji joj je neodoljivo poznat – ali sa stranica njene najnovije knjige. Može li biti da je Ejdan Hatavej zaista jedan od njenih junaka? I ako jeste, kako je zalutao u stvarnost? Sejdi će morati  da odluči da li želi da vrati Ejdana među stranice knjige… ili ga zadrži u svojoj postelji. I baš kada se čini da je srećan kraj nadomak ruke, sudbina će odlučiti da se još malo poigra s njom.

Izdavač: Vulkan izdavaštvo

Ocena: 3

Utisak:

    Dobro pitanje za ovu knjigu je odakle zapravo početi?

   Sejdi je osmišljena da bude duhovita, simpatična i pomalo očajna zbog svog izgleda. Nešto nalik očajnu domaćicu, ali u njenom životu i dalje postoji onaj deo gde sebe doživljava kao zgodnu mladu ženu, bez deteta, bez propalog braka, i pre svega poželjnu i željnu večne ljubavi i dobre romanse. Sve ono što Sejdi nije u svom realnom životu, to je u erotskim knjigama koje piše za žene poput nje. Pomalo zapuštene, pomalo zapostavljene, pomalo razočarane u realni svet i ono najvažnije – u muškarce.

    Međutim ono što Sejdi  još uvek ne zna je da se neki od njenih likova spremaju da joj promene život, iz korena! Da je nateraju da razmisli o svojim postupcima, svoijim stavovima, i da preispita svoje odluke. I ono najvažnije da je nateraju da shvati šta je ono što želi.

     Ovo je mogla da bude sjajna knjiga, pomalo sarkastična i duhovita, ali nakon čitanja ostaje neki utusak da autorka nije mogla da se odluči kom žanru knjiga pripada. Na početku sve podseća na neki kliše od priče nalik na 50 nijansi sive, kako u priči koju Sejdi piše, tako i u onoj koju Elizabet pripoveda. I to traje neko vreme, tačnije jedan dobar deo knjige. A zatim BAM! Knjiga se pretvara u paranormalnu priču koja traži svoj srećan kraj. A zatim opet BAM, to je savršena ljubavna priča gde ljubav sve pobeđuje.

     Nakon što sam završila sa čitanjem, ostalo mi je jedno pitanje, šta sam zapravo čitala? Priča sam po sebi nije nejasna sve je to nekako povezano, a opet ništa nema smisla.

    Možda je upravo moja greška ta, što sam videla korice, oduševila se kako su lepe šarene i krajnje romantične. i umesto da pažljivo pročitam opis, odmah sam je kupila na trafici Moj KIOSK, gde je stajala odudarajući od svih onih mračnih i tužnih novinarskih naslova.

    Da li sam nešto naučila iz svoje greške? Ne nisam, biće još naslova koji nikad ne bi bili pročitani da nije bilo lepih korica. Na kraju mogu da kažem da se brzo čita. Neće vam oduzeti puno vremena, što je pozitivno. Nema teških i opširnih opisa. Nema delova na koje ćete da se vraćate da ih pročitate još jednom, ili možda ima? J  Ali drži pažnju, i čitalac ima želju da vidi šta će sve da se dogodi do kraja. Sve u svemu da nije tako lepo napisan sama radnja bi dobila od mene 1 ne zato što je loša već zato što imam utisak da joj nešto fali, ali zahvaljujući humoru koji je autorka protkala kroz celu priču ipak 3.

    Na kraju, ukusi su različiti, pa razmislite da li želite da je čitate. Ili ako ste je već pročitali javite svoje utiske! J

Odlomak:

    „Bolnice nikad nisu bile mesta koja ohrabruju ljude da nastave sa životom.“ 

    „Traži srećan kraj ili umri pokušavajući.“

   

    „Muškarac koji čita istinski je seksi. Onaj koji to ne radi potpuno je bez veze.“

    „A onda sam začula glas. Zvučao je kao moj, ali bio je snažniji i sigurniji u sebe. „Evo šta treba da uradiš,“rekao mi je. „Spakuj ono što je ostalo od tog tvog romantičnog srca u kutiju. Lepu kutiju, možda Tifanijevu plavu ili umirujuće boje breskve, ali neka bude dovoljno jaka da ti ga sačucva  tokom trajnog karantina od  upuštanja u ljubavne veze. A sad, odmaknji se od kutije, prestavni da uzrujavaš svoju zastupnicu, i piši o nećem drugom.“

„Dobro.“Izgovorila sam glasno u praznom stanu . „Ljubav je samo žanr. Nije doživotna robija.“ “