Jedina na svetu - Rouan Kolman

Opis knjige: 

   Kler ima sve što se poželeti može: divnu decu, savršenog supruga i uspešnu karijeru. Međutim, njen um iznenada počinje da osvaja zaborav i idila se ruši: Kler će morati da učini sve da ne izgubi kontrolu nad sopstvenim životom. U svetu koji se pretvara u nepoznato mesto Kler grabi trenutke lucidnosti i počinje da beleži sve uspomene i sećanja koja je vežu za porodicu. Uprkos bolesti koja ubrzano napreduje, bezuslovna ljubav prema najbližima uliva joj snagu da svojoj kćerki pruži potrebnu podršku, ispravi greške iz prošlosti, a možda i oživi uspavane emocije u sebi... Izuzetna priča koja govori o životu onakvom kakav zaista jeste – veličanstven i zastrašujući, blistav i mračan – i koji uvek ima još čarolije da podari, čak i onda kada sve deluje izgubljeno.

 

Izdavač: Vulkan izdavaštvo

Ocena: 5

Utisak:

   Sve što bi moglo da se kaže o ovoj knjizi zapisano je na svakoj od njenih 296 strana. Ovo je meni bila druga knjiga o Alchajmeru. Prva koju sam čitala je „I dalje Alis“, ali za razliku od Alis koja polako prestaje da bude ono što je bila. Kler skoro kroz celu knjigu već ima problem da održi svoja sećanja onakvim kakva zaista jestu.

   Ona se bori da ne zaboravi svoju decu, da bude uz njih. Da istrpi svoju majku, svog muža kog više i ne poznaje i da sačiva bar privid da bolest nije promenila njen život. Tri generacije žena se bori sa ovom teškom bolešću, svaka na svoj način i svaka u drugoj ulozi.

   Ipak mene je oduševilo što je svaki lik dobio svoju šansu da učestvuje u ovoj knjizi kao glavni junak, samo na različite načine. Sviđa mi se kako se priče stalno prepliću stvarajući jednu celinu.

    Ako se usudite da uzmete ovu knjigu u ruke, budite spremni da vam se ozbiljno ureže u pamćenje, jer ništa čoveku ne pada tako teško kao kad izgubi sam sebe. Razmišljaćete o sebe u ulozi Kler, kako bi se vaš život odvijao, i možda usput pustite i neku suzu. Ovo je jako dirljiva i emotivna priča, pre svega ispunjena ljubavlju koja ne može da poništi bolest, ali može da pomogne i da je učini lakšom. Za kraj knjigu u ruke, dopustite joj da vas očara, i da vam pokaže da možda mozak zaboravlja, ali zato srce sve pamti.

     I naravno javite utiske!

Odlomak:

     „ „U redu je.“ Devojka se kikoće i gleda me. „Ovo nije faza. Ovo su moje lice i moje telo i ovo je moj način da kažem da ću svoj život živeti onako kako ja to želim, do kraja.“

   „Misliš da je to tako“, kažem i klimam glavom prema mami, „Ali vidiš li onu ženu tamo? Nekad je bila hipik, igrala naga na poljima i uzimala LSD. Sada nosi medicinske kompresovane čarape i sluša Arčerove na radiju.“

   Devojčine oči se šire i ona se smeje iza korica knjige.

  „A ona je obolela od Alchajmera“, odgovara moja mama, što je, iskreni da budemo, pravi adut. Voz staje na stanici, a mama me hvata za ruku kao da sma nevaljalo dete i izvlači me iz voza. Mašem devojci dok voz odlazi, a ona maše meni, a pirsinzi iznad gornje usne svetlucaju. Volela bih da i ja mogu da stavim cirkone na svoje ožiljke, ali moji ožiljci su u mojoj glavi. Možda to mogu da stavim u testament: pošto me otvore, možda bi mogli da sa formaldehidom ubace unutra i koji dijamant.“